Kako sacuvati dobar glas?

Postoji mnogo različitih razloga zašto vaš glas moze da zvuči promuklo ili čudno s vremena na vreme, a neki od tih razloga su stvari koje zapravo ne možete kontrolisati. Primer bi bio hvatanje prehlade, tj.virus koji uzrokuje upalu grla – laringitis. Naravno, možete često prati svoje ruke i pokušavati izbeći prehlađene osobe, ali gotovo svi povremeno dobijaju prehladu koja uzrokuje laringitis. Sledeći saveti su korisni kako bi ste sprečili mnoge govorne probleme, bitni su svakome ko želi zadržati svoje glasne žice zdravim, a od posebnog značaja za ljude sa zanimanjima koja podrazumevaju konstantno korišćenje glasa, kao što su pevači, predavači, nastavnici, govornici, spikeri na TV-u, radiju…

  1. PIJTE VODU!  Ispijanje dovoljno vode svaki dan je važno i ne uključuje napitke koji sadrže alkohol ili kofein. Voda hidrira čitavo telo i čuva kožu i mišiće u svom najboljem izdanju, ali ako dodate alkohol i kofein, to isušuje telo, čime isušujete i glasne žice.   Ako hidrirate svoje telo, automatski hidrirate i svoje glasne žice!
  2. DIŠITE PRAVILNO!  Jedna od prvih lekcija koje imate kada počnete učiti pevanje, je učenje i vežbanje karakteristične tehnike disanja. Pevači moraju disati iz dijafragme kako bi zaštitili svoj glas. Ako razgovarate ili pevate ‘iz grla’, bez potpore dijafragme, tj. bez oslonca na dah, to će vršiti veliki pritisak na vaš glas.
  3. NE PUŠITE! Ovaj savet ide zajedno sa učenjem disanja, jer pušenje ometa vašu sposobnost da pravilno dišete i iritira grlo. Izbegavanje pušenja takođe znači izbegavanje dima ‘iz druge ruke’ i izbegavanje sedenja u zadimljenim prostorijama. Bilo kakav kontakt  s dimom uzrokuje iritaciju grla.
  4. NE  ZLOUPOTREBLJAVAJTE  VAŠ GLAS! Vaš glas nije neuništiv. U svakodnevnoj komunikaciji izbegavajte uobičajeno dranje, vrištanje ili navijanje. Pokušajte da ne govorite glasno na mestima sa značajnom pozadinskom bukom ili u bučnom okruženju. Budite svesni pozadinske buke; kada postane bučno, prirodno se pojavljuje značajno povećanje volumena glasa, što prouzrokuje štetu na vašem glasu. Ako osećate da vam je grlo suvo, umorno, ili vam glas postaje promukao, momentalno prestanite pričati!
  5. ZAGREVAJTE GLASNE ŽICE!  Većina ljudi zna da pevači ‘zagrevaju’ svoje glasove pre koncerta ili operske predstave, ali mnogi ne shvataju neophodnost zagrevanja glasnih žica pre  intenzivne upotrebe, kao što je držanje nastave, propovedi ili javnog govora. Zagrevanje može biti jednostavno, kao što je nežno ispevavanje linija od niskih do visokih tonova na različitim vokalima, proizvodjenje zvuka poput zvuka motora koji proizvode deca, samo pomeranjem usana ili pomeranjem jezika („Brrrrrrrrm, brrrrrrrrrmm…“).
  6. BUDITE SIGURNI DA SE HRANITE ISPRAVNO!  Važno je imati uravnoteženu ishranu u svako doba, a posebno u vreme kada znate da ćete se obilno koristiti glasom. Kada imate nastupajući veliki performans, izbegavajte jesti velike količine slane, slatke i jako začinjene hrane, a trebalo bi ograničiti i konzumiranje alkohola i kofeina.  Izbjegavanje određenih začinjenih namirnica, pića i ponašanja su uključeni u razvoj zdravih glasovnih navika – ‘higijene glasa’. Oni možda imaju dobar ukus, ali začinjena hrana može rezultirati podizanjem želudačne kiseline natrag gore u grlo, sto uzrokuje glasovne probleme.
  7. IZBEGAVAJTE ISPIRANJE USTA!  Tečnosti za ispiranje usta sadrže alkohol i druge hemikalije koje mogu da izazovu iritaciju grla. Ako ipak želite ispirati grlo, pokušajte rešenje sa korišćenjem slane vode umesto tečnosti za ispiranje usta.
  8. IZBEGAVAJTE  ‘PROČIŠĆAVANJE’ GRLA I OŠTAR KAŠALJ!  Ponovljeno ‘pročišćavanje’ grla ili težak suv kašalj mogu oštetiti osetljivo vokalno tkivo. Kada pročišćavate grlo previše često, trenje između vazduha i sluzokože disajnih puteva se može povećati i dovesti do oticanja i upale. Najsigurniji način da se pročisti grlo je oštro ušmrknuti a zatim progutati. Ako osećate da morate pročistiti grlo, onda to učinite tiho, bezglasno.
  9. OSLUŠKUJTE SVOJ GLAS!  Kada vam se vaš glas požali, poslušajte ga. Znajte da trebate modifikovati i smanjiti korišćenje glasa ukoliko promuknete, kako bi ste omogućili glasnicama da se oporave. Forsiranje već promuklog glasa može dovesti do značajnih problema. Ako vaš glas često zvuči promuklo, ili to traje duže vreme, obavezan je odlazak na pregled kod otorinolaringologa – specijaliste za uho, grlo i nos.
  10. RECEPTI ZA KUĆNO LEČENJE:
  • Protiv upornog kašlja, prelijte jednom šoljom ključale vode (150 ml) dve kašicice majčine dušice, ostavite da odstoji 5 minuta i procedite. Svaki dan pijte 5 šolja čaja. Trebalo bi da bude što topliji i da se pije u malim gutljajima.
  • Kada imate javni nastup, koncert itd, pre izlaska na scenu mozete popiti šoljicu nesoljene supe od kupusa, u koju je umešano jedno žumance.
  • Za očuvanje glasa, pre spavanja uzmite 2 kašičice tamnog meda, neka se polako otapa u ustima. Možete da popijete i čaj od majčine dušice, sa 2 kašičice meda.
  • Sirup od šargarepe i meda: potrebno je 1/2 kg šargarepe i 3-4 kašike meda, a priprema se jednostavno: očišćenu šargarepu naseći na kolutove, zaliti vodom toliko da se šargarepa prekrije i prokuvati dok ne omekša. Kada je kuvana, propasirati je viljuškom ili u blenderu.  Vodu u kojoj se kuvala ne bacati već  u nju, kada se prohladi, dodati med i sjediniti sa propasiranom šargarepom. Čuvati u staklenoj posudi na hladnom. Ovako pripremljen sirup od šargarepe ublažava kašalj, a potrebno je uzimati po 3-4 kašike dnevno.

Advertisements

Филм и звук, или: Kaко ‘омузицирати’ филм?

Можда ме мoj музички ‘бекграунд’  чини склонoм интензивном промишљању o ‘саундтрековима’ али заиста верујем да je музика у филму један од најважнијих аспеката истог, a симптoматично je да ce често узима здраво за готово. Филм може да нам открије толико тога у својој музици, нпр. иза језивe музикe у позадини трилера који вам говори да je убица ту иза угла, музика joш има способност да покаже осећања ликова, акције, као и филмске напетости. Баш као што режиcepи пажљиво бирају своје снимке, такође проводе много времена у одабирању музике коja ће ‘oзвучити’ филм.

Признати редитељ, Оскарoвaц Мартин Скорсезе је познат по свом умећу беспрекорног коришћењa музике у cвојим филмовима.  Квентин Тарантинo, режиcep нoвог ‘aндерграунд’  Холивуда, још више слави маестра музике у филму,  манипулише музикoм као врстoм „магије објекта“ кроз који су његови ликови и догађаји заједно увезани.  У  ‘уметничком блокбастеру’ „Улични пси“ из 1992.годинe  музика ‘превози’ карактерe кроз различите сцене и ситуације. Кад год су aктери радње у аутомобилу, чује ce радио викенд-шоу „Супер звуци 70-их“. У одвојеним возилима cу различити карактери, паралелно ce одигравају контрастне ситуације, a конвергирају због овог уједињења музикe на радију.  Музика игра важну улогу и на почетку филма:  ликови су уведени у уводну сцену кроз дискусију o Мадонином хиту „Kao девица“ („Like a Virgin“).  Иако песма није заправо у причи, контексту, њенa суманута cврха je да открије атрибуте карактера, ко је више вулгаран, који је осетљивији…режисер концептуално користи музику да осветли квалитете ликова.

Свуда где идемо, музикa нам (нас) следи.  Нашe навикавање на музику значи да je лако превидети улогу музике у нашим животима, а још више у филму.  Функција музикe је дубљa од простe функцијe позадинcкe музикe.  Уколико ce фокусирамо на музику у кинeматографским peмек-делима, тада ћемо научити и искусити много више, имаћемо веће разумевање филма, a  ‘читаћемо’ карактеристичне cцене у новој,  другачијој  димензији.

Filozofija muzike

Da li su samo muzicari, interpretatori i stvaraoci muzike privilegovani da razumeju sustinu muzike?   Da li mozemo reci da je sama priroda muzike idealni spoj tišine i kosmosa stvoren posredstvom zvuka?  Pitanje o smislu bavljenja filozofijom muzike mi deluje pomalo odbojno i ima prizvuk namere da se bavljenje filozofijom prikaže kao besmisleno, ali i pored toga osećam da to pitanje u sebi krije nešto bitno i da bi ga trebalo možda malcice promeniti da bi se videlo to nešto. Drugo pitanje, pitanje ,,koji je cilj bavljenja filozofijom muzike?“mi izgleda sasvim u redu jer nema tog negativnog prizvuka, a pritom zvuči kao da ga postavlja neka radoznala osoba bez zluradih namera.

Moja teorija je da ljudi vremenom prezru svaku filozofiju, pa makar ona bila i očigledno istinita i dokazana. Prezreti je verovatno preoštra reč, jer u suštini mislim da traže njenu potvrdu, otelotvorenje, odraz, materijalizaciju. Prva stepenica tog odraza i materijalizacije filozofije je muzika, mada… osećam da posle muzike postoji još nešto.

A sta je to nesto sto dolazi posle muzike?   To ne bih mogla znati jer iako vidim neke bljeskove savršenstva u do sada stvorenoj muzici… još to nije to.  Mozda je to nesto ono sto nastaje na sceni tokom izvodjenja muzike uzivo… mozda je to samo rezervisano za stvaraoce muzike, kompozitore, interpretatore? Mozda slusaocima samo ostaje privid da ucestvuju u necemu magicnom, u materijalizaicji u univerzumu, iako to zapravo nije tako?

Masimo Dona u svojoj knjizi „Filozofija muzike“ kaze: „Možda svaka prava muzika nastaje kao dokaz idealne nevinosti koja se čuva samo savršenim usaglašavanjem sa svetim ritmom celog kosmosa, bez drugih pobuda i ciljeva izuzev čistog i slobodnog pokreta nalik plesu.“


Sta je muzika?

O muzici, filmu, pozoristu, pedagogiji

Diskusije o muzici mogu ici unedogled, buduci da je muzika za svakoga ponaosob intimna kategorija, a pogotovo ako se uzima u obzir pitanje muzike kao umetnosti. Razliciti ljudi razlicito shvataju pitanje muzike kao umetnosti. Koja to kategorija muzike definise nju samu kao ‘umetnost’?  Kako ‘umetnicku’ muziku pribliziti deci, a da to postane svakodnevna zabava za njih? I da li uopste ‘umetnicka’ muzika treba da bude ‘zabavna’ ili je ‘zabava’ sama po sebi iskljucena samim njenim ‘umetnickim’ odredjenjem?